Genitiv

Danas se nisam probudila posebno dobrog raspolozenja. Ne secam se na koju sam nogu ustala, ali ne verujem da to ima ikakve veze sa mojim raspolozenjem. Pre ce biti da je zbog toga sto sam se sinoc prevrtala sat vremena u krevetu iako sam bila odlucna da brzo zaspim. Zato i ne volim odluke. Nikad ne uradim to sto odlucim. Verovatno zato sto nisam bas spremna na mnogo odricanja, radi ekog cilja. Kapiram da od mene nece biti nista bas zbog toga, iako su me mnogi smatrali velikim potencijalom.

 Eto, juce sam odlucila da odmah zaspim, ali sam pocela da razmisljam o nekim recima i njihovim promenama kroz padeze, i to mi je oduzelo dosta vremena. Nikad nisam posebno volela padeze. Genitiv pogotovo. Kada sam shvatila da ipak i dalje znam koliko padeza ima u srpskom jeziku, i proverila to menjajuci par reci koje su mi delovale problematicne u tom smislu, slusala sam juga pod prozorom. U vecini stresnih situacija koje sam dozivela u svom krevetu, ucestvovao je taj jugo, i/ili par njegovih drugara sa parkinga. Prilicno sam se iznervirala i sinoc, i onda sam odlucila da odlucim da prestanem da se nerviram. Kao neka novogodisnja odluka. Samo sto nije novogodisnja. I ne samo da moja nenovogodisnja odluka uvodi zabranju nerviranja, vec i pokazivanja bilo kakvih emocija. Emocije su precenjene. Necu vise pokazivati emocije, necu cak vise ni pisati smajlije, ni omg, ni lol, jer je sve to na neki nacin pokazivanje emocija. I necu se vise smejati, a ni plakati. Mislim da sam do sada bila previse emotivna, i da sam potrosila emocije. Kao sto je moj tata odlucio da ne pije do 70e godine, zato sto smatra da je do 30e popio za 70, tako se i ja necu smejati do svoje neke godine. Ne mora bas sedamdesete. Nek bude 37a, recimo. Mislim da ce mi najteze pasti sto necu moci da se smejem sa nacom, i mozda jos nekim ljudima, ali najvise nacom, i sto necu moci da placem uz filmove. I mozda ce moje nepokazivanje emocija smetati nekim ljudima, ali sta da radim. Ako im bude smetalo previse, otici cu da zivim u sumu. Tamo cu biti sa zivotinjama i vetrom. Mislim da njima nece presvise smetati sto ne pokazujem emocije.

Jednu Kulturu za poneti, molim!

Kultura je postala izuzetno popularna. Mislim, kako i ne bi, kad danas mozes da je kupis po ceni jedne bioskopske karte. Ili pozorisne. Ili cak i da se snadjes da ne platis tu kartu, svejedno ces dobiti kulturu na poklon. I odma sutra ces biti jako kulturan. Veoma jednostavno. Potrudis se da smece bacas na zemlju iskljucivo kad te niko ne vidi, kad si sa ljudima pricas o svim knjigama koje si procitao, filmovima i predstavama koje si pogledao, a cak si uspeo i da izbegnes da platis kartu (:clap:), muzickim dogadjaima koje si posetio (opa, ni tu nisi platio kartu?), muzici koju si skinuo sa interneta (naravno, besplatno)... Povrh svega, jos se smejes ljudima koji zaista kupuju digitalna muzicka izdanja, koja cak ne mozes ni da opipas, dok si sa druge strane naravno zahvalan tim budalama, jer, kako bi ti to inace nabavio besplatno. Svakako taj muzicar, negde tamo na kraju sveta, nece ni znati ko si ti, niti ce mu znaciti tih tvojih par dolara. Ploce i kompakt diskove ne treba ni spominjati: je l' to uopste postoji jos uvek? Bioskopska karta je jos okej, mozes cak i da se pohvalis da si bio u bioskopu. Mada, kad se razmisli, atmosfera velikog platna i nije nešto, lepse je pogledati film kod kuce, u domacoj atmoferi, uz zagrljaj drage osobe. + ces moci da ga pogledas i pre nego sto se nadje u bioskopu, a i besplatno je, mada nije to ono sto je bitno.A imaces i novca da kupis paklu cigara, flasu piva, jer si, hvala bogu, uspeo kultutu da dobijes besplatno. Fuj. Fuj sam i ja zato sto se i sama pronalazim ovde.

Nije poenta u novcu, zaista niko nece primetiti da li si ti kupio tu kartu, tu plocu, tu knjigu. Ali tu se vidi da koliko god bili materijalno siromasni, na ostalim poljima smo, ocigledno, jos siromasniji. Zato sto ne shvatamo sta znaci imati na polici knjigu ili plocu kojom smo odusevljeni, koju mozemo da opipamo i svaki put kad je pogledamo znamo da smo na neki nacin doprineli. Sad sam zbunila i sebe, da li se kultura zaista kupuje? 

Gospodjice

Ljudi. Boze sacuvaj. I dalje ne mogu da se odlucim kojoj teoriji o postanku sveta cu verovati, ali jedno je sigurno: koordinator akcije se grdno zajebao kada je odlucio da stvori i ljude. Kad god se povede nega diskusija o ljudima, da li sa drugim ljudima, ili jednostavno ja u svojoj glavi, volim da kazem da su ljudi jedina greska prirode. (Tu recenicu sam smislila jednom dok sam trcala, i uvek kad je izgovorim osecam kao da sam rekla nesto jako bitno i pametno.) Ali pravi dokaz toga da su ljudi sljam su studenti i zene. No, ovog puta se necu fokusirati na ove prve. Ima vremena.

Nikad nisam bila nesto naklonjena zenama, ali posebno se iznerviram kada udjem u javni zenski wc. Aloooo, pa ja ne znam. To ume da bude gore nego da je 50 muskaraca pisalo u trku naglavacke u isto vreme. A one sebe nazivaju damama. I to njihovo oblacenje. Sta je to? Kao se trude oko toga, a u vecini slucajeva sam sigurna da bi bilo bolje da se ne trude, da su jednostavno obukle pidzamu. Uzas. Muskarci uglavnom ne vode racuna o tome, ali kad vode, daleko su uspesniji u tome. 1:0 za muskarce. Dalje. Smisao za humor. Smeju se te zene stalno, ali pitanje je cemu. To verovatno ni one ne znaju. Smeju se cak i onome sto one kazu, sto je, naravno, najmanje smesno ikada. U sustini, najduhovitije su kad se ne trude, tj kad su potpuno ozbiljne. Ovde bi se muskarcima moglo dati jedno 50 bodova, a zenama oduzeti bar isto toliko. No, nazalost pravila su drugacija. 2:0 Ja se stalno bunim kada muskarci pisaju po zenama vozacima, ali, ruku na srce, u pravu su. Nista lakse nego prepoznati zenu u saobracaju. Trebalo bi zabraniti zenama da voze jedno mesec dana, pa napraviti neku uporednu statistiku. Prilicno sam sigurna da bi se rezultati poklopili sa ocekivanim. 3:0 +, da ne zaboravim. Zene STALNO nesto kenjaju. I panice. Cak i ja stalno kenjam i panicim. Zene stalno kenjaju. I stalno smaraju kako su debele (najcesce dok zderu nesto mega kaloricno). Brate, idi trci, sta tu meni kenjas.

Mogla bih ovako jos satima, ali nema smisla. Mislim da shvatas poentu. Jedino dobro kod zena je to sto imaju dupe i sise. Ja bas volim dupeta i sise, iako sam zensko. I to sto mogu da radjaju decu. Iako su i ta deca kasnije ubice i narkomani, i zene. No, nema veze. A i sise i dupeta su sve cesce mlitavi i vuku se po podu.  Nije ni cudo sto je sve vise muskaraca pedera.

Ovo su neke okej gospodjice, totalno mogu da se zamislim u druzenju sa njima.

P.S. Ne mrzim bas bas bas sve zene, i nisu sve sljam. Neke su lepe, i lepo obucene, i dobri vozaci, i dobri fudbaleri i znaju da bace dobru foru. Aliiii, taj procenat je toliko mali da jedva vredi spominjati. 

Lakovi i boje, Domena to je!

Moj asistent mi je rekao da za početak moram da kazem nesto o farbi. Farba je zakon, ja najvise volim ljubicastu. Npr, vrh mi je kombinacija ljubicasti zidovi i zebrasti namestaj. A sad ono zbog čega sam i zapocela sve ovo: rano jutros bauljam po sobi, trazim mobilni i usput planiram samoubojstvo zbog toga sto nisam ugasila tonove sinoc (malo ranije jutros).  Razmisljam koja osoba je uopste budna u to doba, iako ne znam ni koliko je sati, ali sam sigurna da je prilicno rano. I, da, javljam se, posle nekog vremena ukapiram da je to moja trudna sestra, koja zeli da joj donesem neku farbu, i to pre podne. Usput me je obavestila i da je 9 (DEVET) ujutru. Aj, kao, spavacu jos malo, pa cu doci. Medjutim, kako sam legla, pocela je unutrasnja diskusija o tome, kakva sam ja to osoba kad me mrzi da pomognem trudnoj sestri, i radije bih spavala do podne i isla posle sama na strand na izlet. Skapirala sam da ne vredi, ustala, otisla da kupim farbu, stala na rolere i zaputila se ka centru. U borbi sa nasim brutalnim asfaltom, skapirala sam da su ljudi jako gadni. Neka baba me je gledala cudno, kao da vozim traktor po trotoaru. Mislim, mozda je skontala da malo cudno vozim rolere, i moje debele listove al' opet. Usput sam skapirala garazu vatrogasaca, i da su im vozila ispisana kao da su arapi, sa desna na levo, pa sam to uslikala. I ti vatrogasci su me malo cudno gledali, ali ono. Kada sam okacila tu sliku na fejs, dragi prijatelji su poceli da me napusavaju, kao i celi zenski rod, posebno deo koji se zamislja u saobracaju. Smor. IIIIII, onda je dosao on. FOČA. Dala sam mu LJUBICIN broj i ubedila ga da ona zeli da joj on lize stopala. Nije se bas odusevila, ali je meni bilo presmesno.

ma ne verujem ti jer sam mnogo ruzan pa imam komplex od toga 

verujem
ali joj se ipak svidjas
ona ima malo cudan ukus

 Tek je 14:16. Ipak sam skontala da se necu samoubiti. Bar ne danas. Previse bi toga ostalo neishejtovano.

*P.S. Sva imena su izmisljena. Osim Focinog, mada mu je to nadimak. Pravo ime mu je Aleksandar Stojanovic. Ruzan je i debeo.