Danas se nisam probudila posebno dobrog raspolozenja. Ne secam se na koju sam nogu ustala, ali ne verujem da to ima ikakve veze sa mojim raspolozenjem. Pre ce biti da je zbog toga sto sam se sinoc prevrtala sat vremena u krevetu iako sam bila odlucna da brzo zaspim. Zato i ne volim odluke. Nikad ne uradim to sto odlucim. Verovatno zato sto nisam bas spremna na mnogo odricanja, radi ekog cilja. Kapiram da od mene nece biti nista bas zbog toga, iako su me mnogi smatrali velikim potencijalom.
Eto, juce sam odlucila da odmah zaspim, ali sam pocela da razmisljam o nekim recima i njihovim promenama kroz padeze, i to mi je oduzelo dosta vremena. Nikad nisam posebno volela padeze. Genitiv pogotovo. Kada sam shvatila da ipak i dalje znam koliko padeza ima u srpskom jeziku, i proverila to menjajuci par reci koje su mi delovale problematicne u tom smislu, slusala sam juga pod prozorom. U vecini stresnih situacija koje sam dozivela u svom krevetu, ucestvovao je taj jugo, i/ili par njegovih drugara sa parkinga. Prilicno sam se iznervirala i sinoc, i onda sam odlucila da odlucim da prestanem da se nerviram. Kao neka novogodisnja odluka. Samo sto nije novogodisnja. I ne samo da moja nenovogodisnja odluka uvodi zabranju nerviranja, vec i pokazivanja bilo kakvih emocija. Emocije su precenjene. Necu vise pokazivati emocije, necu cak vise ni pisati smajlije, ni omg, ni lol, jer je sve to na neki nacin pokazivanje emocija. I necu se vise smejati, a ni plakati. Mislim da sam do sada bila previse emotivna, i da sam potrosila emocije. Kao sto je moj tata odlucio da ne pije do 70e godine, zato sto smatra da je do 30e popio za 70, tako se i ja necu smejati do svoje neke godine. Ne mora bas sedamdesete. Nek bude 37a, recimo. Mislim da ce mi najteze pasti sto necu moci da se smejem sa nacom, i mozda jos nekim ljudima, ali najvise nacom, i sto necu moci da placem uz filmove. I mozda ce moje nepokazivanje emocija smetati nekim ljudima, ali sta da radim. Ako im bude smetalo previse, otici cu da zivim u sumu. Tamo cu biti sa zivotinjama i vetrom. Mislim da njima nece presvise smetati sto ne pokazujem emocije.
Eto, juce sam odlucila da odmah zaspim, ali sam pocela da razmisljam o nekim recima i njihovim promenama kroz padeze, i to mi je oduzelo dosta vremena. Nikad nisam posebno volela padeze. Genitiv pogotovo. Kada sam shvatila da ipak i dalje znam koliko padeza ima u srpskom jeziku, i proverila to menjajuci par reci koje su mi delovale problematicne u tom smislu, slusala sam juga pod prozorom. U vecini stresnih situacija koje sam dozivela u svom krevetu, ucestvovao je taj jugo, i/ili par njegovih drugara sa parkinga. Prilicno sam se iznervirala i sinoc, i onda sam odlucila da odlucim da prestanem da se nerviram. Kao neka novogodisnja odluka. Samo sto nije novogodisnja. I ne samo da moja nenovogodisnja odluka uvodi zabranju nerviranja, vec i pokazivanja bilo kakvih emocija. Emocije su precenjene. Necu vise pokazivati emocije, necu cak vise ni pisati smajlije, ni omg, ni lol, jer je sve to na neki nacin pokazivanje emocija. I necu se vise smejati, a ni plakati. Mislim da sam do sada bila previse emotivna, i da sam potrosila emocije. Kao sto je moj tata odlucio da ne pije do 70e godine, zato sto smatra da je do 30e popio za 70, tako se i ja necu smejati do svoje neke godine. Ne mora bas sedamdesete. Nek bude 37a, recimo. Mislim da ce mi najteze pasti sto necu moci da se smejem sa nacom, i mozda jos nekim ljudima, ali najvise nacom, i sto necu moci da placem uz filmove. I mozda ce moje nepokazivanje emocija smetati nekim ljudima, ali sta da radim. Ako im bude smetalo previse, otici cu da zivim u sumu. Tamo cu biti sa zivotinjama i vetrom. Mislim da njima nece presvise smetati sto ne pokazujem emocije.
Нема коментара:
Постави коментар