Kultura je postala izuzetno popularna. Mislim, kako i ne bi, kad danas mozes da je kupis po ceni jedne bioskopske karte. Ili pozorisne. Ili cak i da se snadjes da ne platis tu kartu, svejedno ces dobiti kulturu na poklon. I odma sutra ces biti jako kulturan. Veoma jednostavno. Potrudis se da smece bacas na zemlju iskljucivo kad te niko ne vidi, kad si sa ljudima pricas o svim knjigama koje si procitao, filmovima i predstavama koje si pogledao, a cak si uspeo i da izbegnes da platis kartu (:clap:), muzickim dogadjaima koje si posetio (opa, ni tu nisi platio kartu?), muzici koju si skinuo sa interneta (naravno, besplatno)... Povrh svega, jos se smejes ljudima koji zaista kupuju digitalna muzicka izdanja, koja cak ne mozes ni da opipas, dok si sa druge strane naravno zahvalan tim budalama, jer, kako bi ti to inace nabavio besplatno. Svakako taj muzicar, negde tamo na kraju sveta, nece ni znati ko si ti, niti ce mu znaciti tih tvojih par dolara. Ploce i kompakt diskove ne treba ni spominjati: je l' to uopste postoji jos uvek? Bioskopska karta je jos okej, mozes cak i da se pohvalis da si bio u bioskopu. Mada, kad se razmisli, atmosfera velikog platna i nije nešto, lepse je pogledati film kod kuce, u domacoj atmoferi, uz zagrljaj drage osobe. + ces moci da ga pogledas i pre nego sto se nadje u bioskopu, a i besplatno je, mada nije to ono sto je bitno.A imaces i novca da kupis paklu cigara, flasu piva, jer si, hvala bogu, uspeo kultutu da dobijes besplatno. Fuj. Fuj sam i ja zato sto se i sama pronalazim ovde.
Nije poenta u novcu, zaista niko nece primetiti da li si ti kupio tu kartu, tu plocu, tu knjigu. Ali tu se vidi da koliko god bili materijalno siromasni, na ostalim poljima smo, ocigledno, jos siromasniji. Zato sto ne shvatamo sta znaci imati na polici knjigu ili plocu kojom smo odusevljeni, koju mozemo da opipamo i svaki put kad je pogledamo znamo da smo na neki nacin doprineli. Sad sam zbunila i sebe, da li se kultura zaista kupuje?
Нема коментара:
Постави коментар